Koji se poslovi u Srbiji isplate?

Bez autora
Apr 11 2013

Kadrovi koji su zauzeli visoke pozicije u bankama, osiguravajućim kućama, marketingu, telekomunikacijama, imaju najkomfornije položaje na tržištu rada u Srbiji. Osim što se u ovim delatnostima otkaz najređe uručuje, a prava radnika se najviše poštuju, i plate su bar duplo veće od republičkog proseka ovakav standard, međutim, ima svega 180.647 zaposlenih, odnosno tek svaki deseti radnik. S druge strane, oni koji zarađuju u malim i srednjim preduzećima nemaju mnogo razloga da veruju u izvesnost. Nije iznenađenje koji sektori posluju najbolje jer su to već godinama sektori koji se bave informatičkim delatnostima, finansijama i energetikom, jer mahom pružaju intelektualne usluge. Za razliku od njih, koji su stabilni i u svom poslovanju i u zaradama, preduzetnički sektor trpi veliku štetu. Tu su se mala i srednja preduzeća pokazala kao najnestabilnija. A najveće gubitke su beležili oni koji se bave trgovinom, proizvodnjom, ugostiteljskim uslugama...

Koji se poslovi u Srbiji isplate?Kadrovi koji su zauzeli visoke pozicije u bankama, osiguravajućim kućama, marketingu, telekomunikacijama, imaju najkomfornije položaje na tržištu rada u Srbiji.

Osim što se u ovim delatnostima otkaz najređe uručuje, a prava radnika se najviše poštuju, i plate su bar duplo veće od republičkog proseka ovakav standard, međutim, ima svega 180.647 zaposlenih, odnosno tek svaki deseti radnik.

S druge strane, oni koji zarađuju u malim i srednjim preduzećima nemaju mnogo razloga da veruju u izvesnost.

"Nije iznenađenje koji sektori posluju najbolje jer su to već godinama sektori koji se bave informatičkim delatnostima, finansijama i energetikom, jer mahom pružaju intelektualne usluge", objašnjava Milena Vasić, pomoćnica direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj.

Za razliku od njih, koji su stabilni i u svom poslovanju i u zaradama, preduzetnički sektor trpi veliku štetu. Tu su se mala i srednja preduzeća pokazala kao najnestabilnija. A najveće gubitke su beležili oni koji se bave trgovinom, proizvodnjom, ugostiteljskim uslugama...

Prema podacima Agencije za privredne registre, godišnje skoro 100.000 radnji završi sa ključem u bravi, a isto toliko njih se i otvori, što pokazuje njihovu nestabilnost.

Da je perspektiva i dalje u onim granama koje rade sa novcem i ”uslugama”, smatraju i u Samostalnom sindikatu zaposlenih u bankama.

Prosečan srpski radnik je prošlog meseca podizao platu u iznosu (bez poreza i doprinosa) 43.371 dinar, dok je njegov kolega koji se bavi finansijama imao 82.457, a u IT sektoru 86.490. Oni koji se bave savetovanjem dobijali su 85.756, a oni koji se bave proizvodnjom naftnih derivata 98.112.

Bankari se ne žale

"Iako smo svi osetili posledice ekonomske krize, u bankarstvu i finansijama one nisu ostavile traga kao u ostalim delatnostima", kaže Vladislav Jevtović iz ovog sindikata.

"Prosečne plate se nisu smanjivale, naprotiv. A prava zagarantovana kolektivnim ugovorima su se u potpunosti poštovala. Nije bilo ni govora o blanko otkazima, neisplaćivanju toplog obroka, kraćenju godišnjih odmora".

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik